back to top
16.4 C
Belgrade
понедељак, јун 17, 2024

Сребреница, највећа обмана после 1945. године

У медијима и јавности није прокламована стварност чињеница, већ наметнута стварност моћи. У овом случају није упутно изоставити значајну улогу Тадеуша Мазовјецког који је 1992. именован за првог изасланика УН за људска права у БиХ, који је поменуту процену подигао на 7.000.

НАЈЧИТАНИЈЕ

После вишегодишњег неуспешног трагања и у недостатку доказа да су 10. јула 1995. године приликом освајања и уласка у Сребреницу Срби починили стравичне злочине геноцида над муслиманским цивилима, високи представници за БиХ Волфанг Петрич и Педи Ешдаун, без сумње разочарани тим сазнањем, одлучили су да то надокнаде изградњом меморијалног комплекса у селу Поточари, родном месту Насера Орића, ратног команданта тог дела Подриња и Осме оперативне групе Армије БиХ.

То је одговарало и амбицијама муслимана и њиховог предводника који је хтео да Србима и њиховом Јасеновцу супротстави своје исламско мезарје – Сребреницу. Влада РС је за тај објекат морала 2000. године да исплати, према одлуци високог представника Ешдауна, 4.681.692 конвертибилне марке. За ту одлуку он је од “Мајки Сребренице”, невладине организације регистроване у Немачкој, награђен “Поточарском повељом” и био први који је овенчан тек установљеним признањем.

О недостатку доказа да је извршен масакр муслиманских цивила уверио се знатно пре њих двојице, тадашњи главни истражитељ за кршења људских права у Сребреници, високи комесар УН Хенри Вилард, који је на Тузланском аеродрому јула 1995, где се слило више од 20.000 избеглих муслиманских цивила, новинарима изјавио: “Нисмо пронашли никога ко је својим очима видео злочине”. То су објавили многи дневни листови у свету међу којима и “Тајмс”. Или, још убедљивије, у лондонском “Дејли телеграфу” 24. јула 1995. објављен је чланак Т. Бучера: “Након пет дана интервјуисања, главни истражитељ Уједињених нација по питању наводних кршења људских права за време пада Сребренице, није нашао ниједно сведочење о злочинима из прве руке.”

Нормално, јер није ни било злочина. Али, то се догодило и зато што је Алија Изетбеговић заборавио и није, бар из предострожности и за сваки случај, по свом обичају, наредио да се убије нешто муслиманске деце и жена. Ти лешеви би били необорив доказ о српском геноциду. Међутим, он је веровао и то је више пута изјавио, чак и Билу Клинтону, да ће у Сребреници страдати најмање 5.000 муслиманских цивила. На тој процени изграђен је култ лажи о геноциду.

У медијима и јавности није прокламована стварност чињеница, већ наметнута стварност моћи. У овом случају није упутно изоставити значајну улогу Тадеуша Мазовјецког који је 1992. именован за првог изасланика УН за људска права у БиХ, који је поменуту процену подигао на 7.000. Њега је Џеред Израел једном приликом назвао “босанским Вокером”. На крају је лансирана и устаљена бројка од 8.372 наводне жртве.

Тада је почела злоупотреба мртвих, да би Петрич и Ешдаун и њихови трабанти прикрили чињенице и лансирали неистину о геноциду. Зато је у недостатку свеједно каквих жртава почело откопавање старих гробова не само из Сребренице и околних муслиманских села, већ и из суседних муслиманских општина и преношење посмртних остатака у Меморијални центар. Тако је пуњено то мезарје. Међутим, тиме је изигран чак и закон који је донео високи представник и који је објављен у “Службеном гласнику РС” у коме је записано да се то место “трајно одређује за гробље и светиште на којем ће се подићи спомен-обележје онима који су убијени у масакру који је извршен у јулу 1995. године у Сребреници”.

Укопавању првих 600 тела наводних жртава 31. марта 2003. присуствовао је лично и Бил Клинтон, тадашњи председник САД. У списку тих 600 “жртава” није било цивила, деце или жена. Међутим, био је 271 мушкарац, а они су већ наредне године поново оживели у бирачком списку ОЕБС за прве изборе у БиХ. Фалсификат је био више него очигледан. У списак “жртава” уписани су живи муслимани Сребренице и околних села. На првим изборима биле су 2.442 особе које су пре тога проглашене за наводне жртве и покопане у Меморијалном центру. Потом следи велики број лажних жртава и људи који су покопани претходних година и извађени из околних гробница. То су, претежно, њихови угледни борци, муџахедини, одговорни за убиства, покоље и уништавање српских села.

Насупрот тим чињеницама, Меморијални центар се у свету користи као доказ нашег покајања за злочине који нам се приписују. За српски народ пресудан услов за трајно помирење је да се у Меморијалном центру обави раздвајање цивила од војника, значи измештање шехида, муџахедина и бораца Армије БиХ на неко друго мезарје, а овај објекат претвори у гробље искључиво цивилних жртава Сребренице. Можда у будућности нове генерације муслиманских и српских становника Сребренице, посебно оних из мешовитих бракова, одлуче да то буде заједнички меморијал свим цивилним жртвама овог краја.

ПРАТИТЕ НАС НА ТЕЛЕГРАМУ!

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Кликса!

НАЈНОВИЈЕ

СУТРА У БЕОГРАДУ ПРВИ СВЕСРПСКИ САБОР „ЈЕДАН НАРОД, ЈЕДАН САБОР – СРБИЈА И СРПСКА“

Према програму, у 9.30 часова у Храму Светог Саве биће одржан молебан за Србију и Републику Српску, саопштено је...

ПРОЧИТАЈТЕ И: