Како портал ИН4С сазнаје, Марковић се спремао да оснује партију, међутим, по свему судећи, из неких разлога није дошло до реализације те Марковићеве замисли, и у јавности га нема, иако је Црна Гора „запљуснута“ хапшењима функционера и припадника полиције, којима је Марковић дуги низ година био шеф.
А, није да нам, после свих ових година, у неком чудном смислу, не недостаје његов оригинални час из демократије који је манифестовао кроз однос према Косову и Метохији, када је изјавио да преко 80% грађана Црне Горе не подржава признање независности ове УЧК парадржаве, али и да је интерес Црне Горе био да се одлучи на начин на који се одлучила; фали нам његова визија гушења мирних грађанских протеста и оних чувених 15 минута колико му је наводно требало да са гомилом својих полицијских и параполицијских хорди „успостави јавни ред и мир“.
У крајњем, зашто не поменути и ону тужну изјаву да није посао државе Црне Горе да развађа криминалце.
Био је то период када је младост Црне Горе завршавала на плочницима црногорских градова, у експлодираним аутомобилима, разним сачекушама… Када су животи обичних грађана били угрожени.
То је период, подсетимо, и „зидања Скадра од Смоковца до Матешева“, фамозних стамбених кредита, националне дискриминације српског народа, то је период свеприсутности монтенегринске ароганције која је кулминирала оном лудачком претњом о депортацији свештеника Српске православне цркве и организоване „тракторијаде“ за све неподобне појединце и један цели народ.
У мору непочинстава, које се вежу за име и презиме овог човека, једна од највећих је улога Душка Марковића, тадашњег првог човека црногорске тајне полиције, у случају убиства уредника Дана Душка Јовановића.
Подсетимо, истражни судија који је водио цели случај убиства најпознатијег новинара у Црној Гори, истицао је да Душко Марковић није достављао податке о убиству Јовановића, чиме је прекршио закон. Надаље, супруга убијеног Јовановића сведочила је да је непосредно пред убиство Душко Марковић рекао уреднику Дана да ће од његовог метка страдати. По сведочењу некадашњег амбасадора Црне Горе у Вашингтону, Срђе Дармановића, Душко Марковић је словио за поузданог партнера НАТО земаља.
Прошло је 19 година, а улога Душка Марковића у овом случају још увек није расветљена.
И не само у овом случају.
Политички феномен „Душко Марковић“, као човек који је, након Мила Ђукановића, забележио најдужи стаж на црногорској политичкој сцени и, у једном транутку, концентрисао највећу моћ у држави, немогуће је у потпуности демистификовати без спроведене лустрације – отварања тајних досијеа служби безбедности и интезивне сарадње са међународним партнерима.
На крају, али у светлу најновијих догађаја и хапшења једног другог популарног Мојковачнина Веселина Вељовића, причати о Душку Марковићу, а не подсетити се његове улоге у организованом шверцу, конекцијама са нарком босом Насером Кељмендијем и надалеко чувеном „Мојковачком клану“, верујемо да не би имало смисла.
Подсетимо, компанија ,,Montenegro tabaco company“ из Мојковца, са чијим пословима су се у везу доводили тадашњи премијер Душко Марковић и бивши шеф полиције Веселин Вељовић, купила је четири машине за производњу цигарета од некадашњег Дуванског комбината који је у стечају.
Поменуту фирму је на лицитацији заступао директор Жељко Булатовић, а машине су купили за 1,83 милиона евра. Eкипа из “мојковачког клана” откупила је државне машине од фирме коју је власт отјерала у стечај, да би производњу наставили у својој приватној фабрици, за коју се одавно у јавности прича да прозводи цигарете за шверц. После дешавања на јучерашњој лицитацији, може се извести логичан закључак да је пропаст Дуванског комбината рађена смишљено, како би се тај уносан бизнис пребацио у приватне руке, а информације говоре да су Марковић и Вељовић и те како увезани у тај посао.
У безбедносним круговима се годинама шушкало да су главна спона за шверц цигарета из Мојковца кумови Марковић и Вељовић, али су све афере око тога брзо заташкане.
На волшебан начин је прије пар година заустављена истрага коју је покренуо тадашњи шеф Одсека за борбу против организованог криминала, а данашњи шеф Специјалног полицијског одјељења, Предраг Шуковић. Он је тврдио да се имена неког од њих, алудирајући на Марковића и Вељовића, помињу у предмету. Резултат истраге је – да је све заташкано, а Шуковић је рањен у пуцњави у центру Подгорице 2016. године. Марковић је након рањавања Шуковића казао да зна ко је пуцао, те да овим рањавањем неко жели њему да нанесе политичку штету. Ови наводи никад нијесу испитани.
И тако, враћамо се на питање из наслова, гдје је и шта ових дана ради Душко Марковић?
Извор: ИН4С